SOCIOLOGIJA
U DOBA KORONE
1. RELIGIJA
ZAŠTO JE RELIGIJA SOCIOLOŠKA TEMA?
Religija je jedna od centralnih i najstarijih institucija društva. Srećemo je u svim društvima, mada njena uloga nije svuda i uvek ista. Nekada podstiče razumevanje među ljudima nekada sukobe i razdor. Može doprinositi razumevanju među ljudima, ali i otežavati međukulturni dijalog.
Sociologija se ne bavi Bogom tj.time da li Bog postoji ili ne. Ona se bavi društvenim aspektima religije- koja je uloga, zašto postoji, kako su organizovane, šta ih spaja a šta razdvaja, zašto raste ili opda broj vernika. Sve u svemu – kako religija utiče na društveni život.
POJAM RELIGIJA
Sama reč religija (religio) latinskog je porekla i u tom obliku javlja se u delima različitih hrišćanskih i prehrišćanskih autora. Laktancije, hrišćanski pisac iz severne Afrike, izvodi termin religio iz latinskog religare, spojiti: “Mi smo vezani za Boga i spojeni s njim pa je otuda religija dobila svoje ime”.
RAZGRANIČENJE MAGIJE I RELIGIJE
ATEISTI I AGNOSTICI
Agnostici smatraju da je postojanje Boga, bogova ili božanstava, nepoznato ili je to nemoguće utvrditi. Nemoguće je doći do potpunog i sigurnog duhovnog saznanja; neki dopuštaju da je to i moguće, ali oni lično nemaju takvo saznanje. Agnosticizam u oba slučaja uključuje skepticizam prema religioznim verovanjima.
Ateizam je stav da ne postoje božanstva.
Zašto religija uopšte postoji?
Prvi oblici religije javljaju se još u prvobitnoj ljudskoj zajednici kao posledica čovekovog shvatanja da se mnoge stvari u prirodi događaju i bez njegove volje i da on na te pojave ne može uticati niti ih kontrolisati. Takve pojave su npr. suše, poplave, munje, gromovi i slično. Tako je čovek saznao o postojanju viših sila, te su u njegovom umu nastali prvi oblici „bogova“ koji su simbolizovali jedinstvene moći koje vladaju čovekovim postojanjem. Čovek je nastojao da ove više sile umilostivi molitvama i žrtvovanjem.
Misli se da je činjenica ljudske smrti najvažnija za opstanak religije. Najjači ljudski strah, strah od smrti („smrtni strah“ jeste vrhunac straha), nosi jednako snažnu volju da se ne umre, a religija pokušava da zadovolji tu težnju verom u zagrobni život. Religijski pojam smrti ne znači kraj osobe, nestanak zauvek, nego znači granicu između dva načina života, smrtnog i posmrtnog. Posmrtna sudbina osobe je različito zamišljena u raznim religijama.
Šta je religija?
Kao i obično u sociologiji, nema jedinstvene definicije. Jedna od opšteprihvaćenih je Dirkemova: Religija je čvrsto povezan sistem verovanja i običaja koji se odnosi na svete stvari, i koji sve svoje pristalice sjedinjuju u istu moralnu zajednicu zvanu crkva.
Frojd je rekao da je religija u stvari jedna univerzalna opsesivna neuroza ljudskog roda. On upoređuje religijske rituale sa ritualima opsesivaca i tu nalazi sličnosti: postoji izvesna griža savesti ukoliko se ne izvrši neka radnja. Kao i u svakom vidu neuroze, problem treba tražiti u potisnutoj seksualnosti, odnosno u Edipovom kompleksu. Ovo je naravno, veoma kritikovana teorija.
Marks je smatrao da zbog toga što nisu sposobni da nađu objašnjenje za delovanje prirodnih sila i svog položaja u prirodi i društvu, ljudi su ih pripisali nepredvidljivim hirovima nadljudskih bića. Time je čovek doprineo sopstvenom otuđenju jer je svoju stvaralačku sposobnost pripisao nekom drugom. Religija je opijum za narod– kaže Marks. Religija ljudima iz potlačenih slojeva ublažava tegobe života na zemlji obećavajući nagradu u zagrobnom životu. S druge strane, ona onesposobljava čoveka da jasno vidi stvarnost odnosno uzroke svog teškog stanja, i da je menja. Religija,kaže Marks, ima izrazito konzervativnu ideološku funkciju- religije uvek ističu da je vlast od Boga, da je krotkost vrlina i da je sve stvar Božje volje. I ovo je naravno, veoma kritikovana teorija.
Postoji 5 elemenata religije:
1. RELIGIJSKA ZAJEDNICA
2. RELIGIJSKO ISKUSTVO
3. RELIGIJSKA PRAKSA
4. RELIGIJSKI DISKURS
5. RELIGIJSKA ORGANIZACIJA
1. Religijska zajednica
Religijske zajednice su veoma brojne. Na svetu ih ima na hiljade,a u Srbiji je registrovano više od 60. Većina pripada nekolicini najraširenijih religija-hrišćanstvu, islamu, hinduizmu i budizmu. Monoteizam se odnosi ma ona religijska shvatanja koja ističu Boga kao jednog, jedinstvenog savršenog i nepromenljivog tvorca sveta. Tu se pre svega misli na judaizam, hrišćanstvoi islam.
U videu koji sledi pogledajte kako su nastale i koje su odlike najvećih religijskih zajednica na svetu.
Religijske zajednice u procentima
2. Religijsko iskustvo
Religijsko iskustvo je iskustvo svetog, apsolutne i mistične moći. Ovo iskustvo ne zahteva samo intelekt već osećajnst i volju. Religijsko iskustvo u užem smislu je ono iskustvo u kojem kao da Bog Sebe manifestuje čoveku. U jednom širem smislu, religijskim iskustvom se naziva svaka vrsta ličnih osećanja, stanja koja čoveka na neki način povezuju sa nevidljivim svetom, svetom koji je izvan prirodnog sveta, i skrivenim silama koje vladaju čovekom.
Različite kulture rađaju raznolike oblike religijskog života i iskustva. Anđeli i suze Bogorodice ne mogu biti deo religijskog iskustva nekoga ko nije hrišćanin.
Primer: Derviši ili molitva ispred Zida plača
Da li ateisti mogu da osete religijsko iskustvo?
3. Religijska praksa
Religijska praksa odnosi se na praktične aktivnosti koje izvode sveštenici i vernici. Te aktivnosti nazivaju se rituali ili obredi. Čine ih pokreti, zvuci i reči i ispunjeni su simboličkim sadržajima. To su najstariji i najsloženiji oblici simboličkog izražavanja.
Ritual se izvodi kao odgovor, reakcija na određene “granične situacije”- rođenje, odrastanje, 18.rodjendan, venčanje, smrt, krunisanje vladara, zakletve..Tako i hodočašće u Meku jeste ritual kojim se može potvrditi kolektivni identitet vernika. Religijska praksa često predstavlja izvođenje nekog mita ili podsećanje na mitologiju tako što će učesnike provesti kroz niz raspoloženja. Primer za to je Isusovo stradanje- Veliki petak kao dan kada crkva odiše atmosferom tuge i žalosti dok se na sam Vaskrs vraća radost i dobro raspoloženje. Koji su još rituali povezani sa mitovima?
U nekim religijskim zajednicama (judaizam, islam) pravilno izvođenje religijskog rituala je važnije od pravilnog razumevanja teologije i doktrine. U zajednicama Hare Krišna tek pevanje, mantranje Krišninog imena ukazuje na kompletno prihvatanje i razumevanje sistema verovanja koji je u osnovi takvog ponašanja. Ljudi često nisu svesni značenja rituala, iako u njima učestvuju.
Zašto onda to rade? Odgovor je najčešće “tako se radi oduvek”…
4. Religijski diskurs
Način govora, mišljenja i simboičkog izražavanja koji je karakterističan za jednu religijsku zajednicu. Srećemo ga u religijskim molitvama, liturgijama, proricanjima, i raznim religijskim tekstovima. One sadrže simbole, alegorije, metafore.
Mitovi su poučne priče koje su se desile u dalekoj prošlosti, sadrže sakralne likove ili bića koja imaju veliki značaj za neku kulturu. Religijska verovanja se često izražavaju u formi mita. Mit nije nikakva lažna priča, ali stinitost u takvom diskursu drugačije se shvata nego u ne-religijskom diskursu. Vernik nema potrebu da preispituje da li se ta priča zaista dogodila. Hristovo raspeće, Budino buđenje pod drvetom.. Pomoću tih priča ljudi razumeju smisao života, poreklo života i smrti.. Ta priča je razumljiva i istinita unutar zajednice u kojoj se prepričava.
il5. Religijske organizacije
Veoma ih je teško klasifikovati zbog njihove šarenolikosti. Poznata je podela istoričara Ernesta Trelča na crkve i sekte. Međutim danas ova podela nije dovoljna pa je dopunjena sa još dve kategorije. Tako da danas religijske organizacije delimo na:
1. Crkve
2. Denominacije
3. Sekte
4. Kultove
Da bi ih razlikovali tri dimenzije su značajne: 1. Koliko je otvorena organizacija za nove članove- da li selektivno ili je otvorena za sve.
2. Odnos prema sekularnim vrednosrima i strukturama društva u kojima se nalazi.
3. Postojanje birokratske organizacije. (sećate se koje su to odlike birokratske organizacije… )
Važno je reći da ova podela nije idealna. Religijske organizacije su suviše raznolike da bi se tako lako mogle klasifikovati. Ovo bi više trebalo shvatiti kao kontinuum. Često se dešava da neka organizacija bude obeležena kao sekta na nekom mestu,a na nekom drugom kao denominacija. Najčešći primer za to su Jehovini svedoci. Dakle ovo je jedna okvirna podela koju ne treba previše bukvalo shvatiti. (Do sada ste shvatili da sociologija ume da objasni društvene fenomene, ali precizno klasifikovanje i definisanje joj nije jača strana..)
CRKVA
Crkva je velika formalna organizacija koja ima jasno izraženu hijerarhiju plaćenih sveštenika. Veoma je bliska sa državom, i država je u potpunosti prihvata! Crkvi se pripada rođenjem (npr. kod nas-najčešće se krste mala deca) i ona je univerzalna i prihvata članove iz svih društvenih slojeva. Tokom istorije je često bila povezana sa državom. A nekad je čak poglavar crkve bio istovremeno i poglavar države. Crkva podstiče članove na učešće u društvenim aktivnostima. Crkva ističe svoj monopol nad istinom optužujući sva alternativna tumačenja za jeres. Do 19 veka postojala je inkvizicija: kažnjavanje i mučenje ljudi koji su imali drugačija mišljenja.
DENOMINACIJA
Denominacije su nešto između crkve i sekte. Ključna razlika u odnosu na sektu je postojanje religijskog obrazovanja. Imaju hijerarhiju i plaćene sveštenike, ali nisu u potpunosti prihvaćene od strane države. Prihvataju vladajuće norme i vrednosti društva. Dakle da bi sekta postala denominacija potrebno je religijsko obrazovanje, i tako se postepeno institucionalizuje.
SEKTA
Sekte su male čvrsto integrisane organizacije u koje se ulazi slobodnom voljom u odraslom dobu. Nisu hijerarhijski organizovane, a centralni autoritet ako postoji vezan je za harizmatskog vođu. Pripadnici su duboko odani verovanjima. Imaju rigoroznu etiku tj. odnos prema sekularnim vrednostima. Očekuje se da se povuku iz društvenog života i posvete se sekti. Zato su često u sukobu sa državom. I oni smatraju da imaju monopol nad istinom.
Najčešće se sekta formira nasuprot osnovnoj religijskoj grupi iz koje je potekla, razvijajući učenje, koje je po uverenju članova sekte, ispravnije u odnosu na učenje osnovne grupe.
KULT
Kult mala verska zajednica koju odlikuje visok stepen privrženosti njenih članova, harizmatski vođa, niži stepen organizacije. Kult je potpuno samostalni verski pokret dok je sekta ugrađena u neku versku organizaciju. Kultovi su potpuno samostalni verski pokreti. Kultova ima puno a najpoznatiji su oni koji su povezani sa tragedijama. I greška je što se poistovećuju sa sektama i crkvama i denominacijama.
U ovom videu posebno treba da obratite na glavne karakteristike kulta- harizmatski vođa, kontrola uma i eksploatacija-kao i na načine na koje Kult uvlači svoje pratioce.