SOCIOLOGIJA
2. POLITIKA
Sociološki pristup politici
Iz Ustava ste učili kako funkcioniše sistem: šta je izborni sistem, koje su nadležnosti različitih organa vlasti, ko ima pravo glasa… Sociologija ima drugačiji pristup politici. Ona objašnjava zašto sistem uopšte postoji, i zašto funkcioniše na određeni način.
Šta je politika?
Što se društvo više usložnjavalo kroz istoriju, usled ograničenih resursa javljao se veći broj sukobljenih interesa različitih grupa, potreba i mišljenja koji treba da se usklade kako bi društvo funkcionisalo. To je zadatak politike.
Dva su osnovna značenja politike.
U prvom instrumentalnom značenju, politika označava borbu interesa grupa i pojedinaca. To je borba za vlast koja pojedincima i grupama koji su je osvojili omogućuje izvlačenje koristi iz kontrole najvažnijih državnih službi. Klasičan primer je borba stranaka da dođu na vlast. Može značiti i borbu da se dođe na čelo neke institucije.
U drugom neutralnom značenju politika označava pravce usklađivanja delatnosti od opšteg značaja (spoljna, privredna, zdravstvena školska politika….).To su dakle odluke koje se tiču svega što nas okružuje. Funkcionisanje zdravstvenog sistema ( koliko čekamo kod lekara, da li je lako zakazati, kako izgledaju zdravstvene ustavnove…), obrazovnog sistema (kakva je nastava, koliko se plaćaju fakulteti…) saobraćaja (kakav je gradski prevoz, da li se i koliko plaća…) , ekonomski sistem ( koliko se ulaže u kulturu ili poljoprivredu, da li se smanjuju penzije ili plate zaposlenima u javnom sektoru, kakvi su porezi…) kao i organizacija mnogih drugih oblasti – sve su to ishodi odluka politike. Politike u neutralnom smislu.
Naravno, ako neko ko je na vlasti donosi odluke kako bi se dodvorio narodu da glasa za njega i na sledećim izborima(ubrzano pred izbore popločava ulice…) onda to spada i u politiku u instrumentalnom smislu.
U prvom slučaju politika obeležava zaštitu privilegovanih položaja, a u drugom je sredstvo integracije i napor da se uspostavi bezbednost i relativna pravednost kako bi se zajedničko dobro štitilo od pojedinačnih zahteva.
Da li neko može da tvrdi da ga politika ne zanima i da ga se ne tiče?
Sadržaj, forma i osnovno sredstvo politike
Sadržaj
Sadržaj politike čine konkretni interesi različitih društvenih grupa (nacija, klasa, radnika, poslodavaca). Na primer radnici imaju interes da imaju što bolje uslove za rad, veću platu, više slobodnih dana.. Nacionalne manjine imaju interes da se više poštuju njihova prava i nekoj državi..
Forma
Formu politike čini način zaštite tih interesa, i taj način može biti legalan, ilegalan, nasilan i kompromisan. To može da bude peticija, štrajk, građanska inicijativa, demonstracije…
Sredstvo
Politički sukobi trebalo bi da se rešavaju pod okriljem prava, ono bi trebalo da bude najvažnije sredstvo politike. Zakoni treba da budu zasnovani na principu pravde i morala. Takođe treba imati u vidu da pravda nije uvek univerzalno shvaćena. Marks recimo smatra da je država uvek aparat vladajuće klase.
Često se dešava da se politički sukobi rešavaju prinudom i manipulacijama., Kako će se politika odvijati, zavisi od razvijenosti političkih institucija i od političke kulture.
Političke stranke
Najčešći učesnici u političkom životu (ali svakako ne i jedini! ) su političke stranke. Političke stranke su ustanove preko kojih građani utiču na državnu vlast i političke procese. One su posrednici između birača koji pojedinačno ne mogu uticati na politiku i države koja je ustavno ovlašćena da sprovodi političke odluke.
Za razliku od drugih političkih grupa političke stranke imaju za cilj da osvoje vlast, imaju formalno članstvo, imaju manje ili više razvijenu ideologiju i pokušavaju da odgovore na veliki broj društvenih pitanja (recimo u Srbiji se od svake stranke očekuje da između ostalog ima plan i za Kosovo i Metohiju).
Prema brojnosti se dele na masovne i kadrovske.
Kadrovske imaju mali broj veoma disciplinovanih i dobro organizovanih (često i fanatičnih) članova koji slede neku ideju. U takve partije se ne ulazi lako i od članova se dosta očekuje. Primer je Komunistička partija Jugoslavije, pre Drugog svetskog rata ili Ruska komunistička partija (boljševika) koja je insistirala na odanosti ciljevima socijalističke revolucije.
Masovne primaju veliki broj članova i njima je masovnost važnija od ideologije.
Šta mislite kakve su naše stranke većinom?
Vlast
Vlast je legitimno korišćenje moći, odnosno pravo da se moć koristi. Legitimnost znači da su oni nad kojima se vlada sa tim saglasni. Veber razlikuje tri tipa vlasti.
Tradicionalna vlast počiva na veri u svetost tradicije. Na primer podanici su se pokoravali vlasti kraljeva jer su poštovali tradicionalni običaj nasleđivanja krune.
Harizmatska vlast se zasniva na veri u izuzetna lična svojstva vladara. Aleksandar Makedonski imao je neograničenu vlast jer su vojnici verovali u njegovu besmrtnost. Hitler je takođe imao harizmatsku vlast.
Racionalna vlast proističe iz poštovanja ustava i zakona. Drugim rečima, savremeni predsednici i premijeri imaju vlast koja im pripada na osnovu pisanih zakona i ustava, ali je istovremeno njima ograničena.
Navedite primere ova tri tipa vlasti.
Oblici uređenja vlasti
Po obliku uređenja vlasti država može da bude republika i monarhija.
Monarhija je oblik države u kojoj je vlast doživotna i po pravilu se nasleđuje. Monarh nema nikoga iznad sebe osim Boga i mandat mu je neograničen. Izvor suvereniteta (najviše vlasti ) je volja Boga.
Republika je oblik države gde vlast drže izabrani predstavnici građana i mandat im traje ograničen broj godina. U republici niko nije iznad prava-čak ni zakonodavac. Izvor suvereniteta je narod. To je racionalna svetovna država, ipak i u okvru republika postoji mnogo zloupotreba. Pre svega misli se na jednopartijske totalitarne sisteme.
Država
Veber je definisao državu kao političku zajednicu koja se odlikuje monopolom na upotrebu sile i skupljanje poreza i u tu svrhu služi se birokratijom. (sećate se kakav tip organizacije je birokratija…) Šta to znači?
Za porez je jasno. Sila se odnosi na policiju i vojsku. Mogli smo, recimo, da vidimo na ulicama Beograda vojnike koji šetaju u punoj opremi. Zamislite da se ovako sa oruzjem prošetate vi ili bilo ko drugi, ko nije predstavnik države…
Elementi države
Svaka država mora imati 1. jasno ograničenu teritoriju. 2. stanovništvo i 3. suverenu vlast. Ako je demokratska država u pitanju ta vlast mora biti legitimna što znači da mora da bude u skladu sa voljom naroda.
Kako je država nastala…
Tri su vodeće teorije nastanka države:
a) po teoriji spoljne sile ona nastaje kao ishod potčinjavanja jednog plemena od strane drugog. Obično je ratarsko pleme potčinjeno od strane stočarskog.
b) po teoriji društvenog ugovora pojedinci se udružuju u državiu sklapanjem ugovora radi izbegavanja rata svih protiv sviju tj. radi bezbednosti i ostvarenja lične slobode i koristi svakog pojedinca
c) po teoriji klasnog sukoba država je ishod unutrašnjeg raslojavanja društva gde viša klasa tj.najbogatiji najmoćniji i najugledniji pomoću države u pokornosti drže niže klase.
Šta se vama čini najverovatnijim?
Politička kultura
Političku kulturu čini odnos stanovništva prema političkim procesima: kako se građani osećaju po pitanju toga da li treba da glasaju, da li treba nešto da se pitaju tj. da li njihovo mišljenje uopšte relevantno, da li uopšte imaju pravo da kritički posmatraju državne odluke, ili treba da se pokoravaju bez obzira na sve.
Politička kultura čini deo opšte kulture, a prenosi se socijalizacijom i nameće religijom, ideologijom…
Značajna je klasifikacija političke kulture koju je napravio Gebrijel Almond i Sidni Verba. Oni razlikuju 3 tipa političke kulture:
PAROHIJALNA POLITIČKA KULTURA
Građani su samo maglovito svesni postojanja centralne vlasti i provode svoj život gotovo bez obzira na postojanje državne vlasti.
PODANIČKA POLITIČKA KULTURA
Građani imaju svest o postojanju centralne vlasti, ali se smatra da država i njene vođe treba da odlučuju o svemu, a građani su tu samo da slušaju odluke države tj.da budu podanici i odgovorni građani. Moglo bi se reći je takav mentalitet prilagođen srednjevekovnom društvu, kada su vladali apsolutistički vladari.
UČESNIČKA POLITIČKA KULTURA
Građani su svesni da mogu da utiču na odluke države pa se trude da to i čine na različite načine (glasanje, referendumi, pisanje peticija, demonstracije, narodna inicijativa…) istovremeno su i podvrgnuti odlukama države.
Smatra se da je danas ovakav vid političke kulture u razvijenim demokratijama poput Švajcarske .