Социологија

Психологија се бави појединцима, док се социологија бави већом групом или друштвом у целини. Социолози изучавају шаблоне понашања и то како она обликују свет око нас. На пример ако изучавају утицај пандемије корона вируса на друштво,  бавиће се њеним ефектом на степен запослености, приходе, образовање, криминал, потрошњу..

Психолози ће за то време да се баве тиме како се појединци боре са стресом и анксиозношћу изазваним пандемијом, и уопште менталним здрављем људи.

Социологија се бави друштвеним групама за разлику од психологије која се бави појединцима и људским умом. Сви смо ми припадници различитих друштвених група. Најзначаније од њих су род, класа, боја коже, религија, нација, професија, генерација…  Социологија изучава како припадност овим групама утиче на понашање људи, какви су њихови проблеми, препреке или олакшице на животном путу, погледи на свет…

На пример, какав је утицај друштва на животни пут белог мушког детета рођеног у богатој породици Њујорку, а какав на девојчицу рођену у Конгу.

Социологија је изузетно разнолика дисциплина и сазнања која нуди могу бити од кориси у свакодневном животу. . Помаже нам да разумемо како настају револуције и друштвене промене? Зашто су неки људи богати, а неки сиромашни? Зашто желимо ајфоне, Мерцедесе? Какав је утицај медија и друштвених мрежа на људе и омладину? Шта је  узрок криминалног понашања, или конзумирања алкохола и дрога? Зашто дечаке облачимо у плаво, а девојчице у розе? Због чега су разводи брака у порасту? Како то да су неке државе развијеније од других? Зашто (не) верујемо у богове или бога? Како то капитализам продире у све сфере друштвеног живота? Зашто нас политичке елите лажу?  Зашто деца из богатијих породица добијају боље оцене у школи и на факултету? Зашто је програмирање међу најплаћенијим занимањима?  Откуда национализам?  Какви све типови власти постоје? Зашто је и како неко друштво изграђено, зашто се и под којим околностима дешавају промене (на пример промене у породици), а  са друге стране, неке ствари су постојане (религија или новчани систем) . Помаже да разумемо шта чини морал, друштвене норме, системе веровања, улоге у друштву, зашто и на који начин се они разликују од друштва до друштва. Помаже нам да схватимо начин на који функционишу друштвене групе, што је корисно јер смо и сами припадници најразличитијих друштвених група.

Социологија нам пружа способност да видимо ширу слику света у којем живимо и увид у то на који начин смо сви под утицајем огромног броја спољашњих фактора, али и у разумевање снаге људског потенцијала.

Демаскирање доминације

Пјер Бурдије, француски филозоф и социолог, сматра да је вредност социологије у томе што она помаже да се  демаскира доминација, односно форме друштвене неједнакости које су базиране на класи, роду, раси…

Доминација односно повлашћен положај неке групе људи заснован на њиховој боји коже, количини новца, полу постоји увек, али је маскирана па је није лако препознати. Задатак социологије је да освести механизме доминације и самим тим помаже нам да изградимо боље и праведније друштво.

 Социолошка имагинација (машта) је један од најзначајнијих појмова у социологији. Њен аутор је амерички социолог Рајт Милс. 

Сви смо ми посебне индивидуе али и друштвена бића. Социолошка имагинација је пресек те две димензије нашег бића. У питању је свест и спознаја о томе да оно што нам се дешава у животу није само производ наших личних одлука, карактеристика и жеља, већ и последица неких дубљих друштвених, структурних и  социолошких узрока. На пример,  уколико смо изгубили посао зато што је незапосленост у друштву напрасно порасла за 10 одсто, то више није наша лична ствар , већ један шири друштвени проблем. Да бисмо то разумели и уочили да у држави нешто не функционише потребна нам је социолошка имагинација.

 Све учесталији разводи бракова, као и све већи број ванбрачних заједница повезани су са променом друштвених вредности, еманципацијом жена, економским системом. Све је повезано. Социолошка имагинација нам помаже да побегнемо од превелике субјективности или од идеје да је за све криво друштво. Помаже нам да замислимо како би друштво изгледало у другачијим околностима, да боље разумемо односе између појединаца.  Појаве у  друштву најбоље разумемо када их ставимо у оквир времена и простора.

Када развијемо социолошку машту, почињемо да увиђамо како силе друштва утичу на наше животе. Помоћу ње развијамо способност која нам пружа разумевање онога што се дешава на личном и глобалном нивоу . На тај начин постајемо свесни нашег друштвеног положаја и положаја других који се  налазе у сличним друштвеним и историјским приликама, а то свесно стање пружа могућност разумевања нас самих (да на пример ссхватимо да су нам нека очекивања наметнута и да немају везе са нашим личним жељама ), времена у којем живимо, друштва у целини и могућност промене. Онда схватамо да многи проблеми али и привилегије које имамо у односу на друге имају везе са друштвом у којем ивимо и нашим положајем у њему.

Социолошка машта наводи нас на размишљање о социјалним узроцима због којих неко ромско дете говори псовке или краде, уместо да једноставно припишемо то опасним етничким стереотипима и помислимо “сви су они исти, тако су рођени”.

Социологија, дакле треба да вам прошири видике, помогне да развијете критичко размишљање и боље разумете свет око себе и ваш положај у њему. 

Постоје различите врсте сазнања о друштву која сви ми користимо у свакодневном животу. 

И то су оквири помоћу којих се оријентишемо у свом окружењу.

Идеолошко сазнање  је оно које стичемо када сопствено искуство и начин размишљања нас и групе којој припадамо пројектујемо и уопштавамо на друштво у целини. На пример дете из богате породице стоматолога заврши и само стоматологију и може мислити на основу свог искуства да је друштво праведно и да је довољно само учити да би успео.

Здраворазумско сазнање заснива се на свакодневном искуству. И њихова тачност није спорна, али остајемо ускраћени за објашњење зашто је то тако. Варљивост оваквог закључивања долази до изражаја када треба да предвидимо догађаје у промењеним околностима. На пример: Ако сиромашне земље ураде све што су урадиле и богате, брзо ће се развити на исти начин. Ако научно посматрамо схватићемо да на развој утичу и многи други фактори а не само економски. Kомунизам је лош, здраворазумски је закључак је ако погледамо како се догодио у Русији.

Догматско сазнање чине ставови који се не доводе у питање.  Бог је створио свет, и то се не преиспитује.

Научно сазнање, за разлику од осталих заснива се на емпиријском истраживању, анализи података, теоријском мишљењу и логичној процени аргумената. 

Научно сазнање има следеће одлике:

ОБЈЕKТИВНОСТ: Kада долазио до неког сазнања (рецимо каква је ситуација у бирачком телу) користимо све расположиве податке, без обзира да ли они иду у прилог ономе што желимо да докажемо или не.

ПОУЗДАНОСТ: Проверљивост. Ако неко понови поступак који смо ми учинили да дођемо до сазнања, доћи ће до истог.  Морамо имати репрезентативан узорак и добар методолошки поступак.

ПРЕЦИЗНОСТ: треба увек користити квантитативне податке кад год је то могуће. Прецизније од „много људи одлази из Србије сваке године“ је рећи „60 000 људи годишње напусти земљу“. То треба засновати на истраживању.

ОПШТОСТ И СИСТЕМАТИЧНОСТ: Откривање  правилности које постоје у стварности. Дакле не описује се само један случај већ опште правилности у друштву. Стварање теорија које повезују што више искуствених исказа тј.закона. Позитивисти сматрају да социологија може бити општа и систематична, док антипозитивисти мисле да не може.