Човек просечно проведе трећину дана на послу, и то не рачунајући рад код куће.
Посао којим се бавимо у великој мери одређује наш положај због чега је и  одлука о факултету важна. Kада се представљају људи често  прво  кажу чиме се баве јер је то њихов мастер статус – главни део њиховог идентитета.
Није увек било тако. Стари Грци нису волели рад, рад је био намењен робовима. И у свим традиционалним друштвима рад је сматран нужношћу. Радило се онолико колико је било неопходно за опстанак. Важније су биле неке друге ствари: ратне вештине на пример. Однос према раду се променио онда када су настале машине и када је кренула да се развија индустрија. Машине раде и морају стално бити у покрету да би се исплатиле. Људи морају да раде у тачно одређено време без обзира да ли им се ради или не. Полако је настала култура рада- а лењост је жигосана као лоша. У социјализму рад је посебно истицан- постојао је празник рада, радници су били на новчаницама, ордење херојима рада.

Данас моћни и богати људи воле да говоре како раде 20 сати дневно…

Промене у организацији рада кроз историју

Прединдустријски период

Робовски рад био је доминантан облик рада у у античким друштвима. Робови су радили све врсте послова, од тешког физичког  преко пољопривредних и занатских радова.
Kметовски рад је рад неслободних сељака који су били везани за земљу феудалаца.
Цеховски занатски рад развија се у средњевековним градовима. Занатлије се организују у цехове (еснафе), братства. Бављење занатом  изван цеха није било дозвољено. Цех је одређивао цену, количину, начин производње..Заједно са мајсторима су радиле калфе и шегрти. Није било техничке поделе рада.
Мануфактура (латински радити руком) је претходила индустријском раду, а настала је после цеховског занатског рада. То је била много ефикаснија производња од цеховског рада . Процват је доживела у 16. веку и трајала је све до краја 18. века када су мануфактуре постале сувише споре и непрофитабилне у односу на фабрике које су имале јефтинију производњу.
Мануфактуре су увеле техничку поделу рада-производња је подељена на више радних операција које су обављали специјализовани радници уз помоћ алата.

Индустријски период

 До индустријске револуције је радник мање или више био упућен у цео процес рада, или је радио сам или је присуствовао yавршавању целог производа. Ствари се мењају. Индустријски рад одвија се у фабрикама у условима машинске технологије. То захтева велику количину радне снаге. Технологија производње и организација рада за циљ има оплодњу капитала, што је у основи капитализма. Развој индустријске организације рада иде ка усавршавању ефикасне организације рада. Ово су бирократске организације: формални писани прописи, хијерархија по принципу надређености и подређености, извештаја и наређења. Ова бирократска организација је основ индустријске производње. Бирократску органиyацију даље развијају две значајне личности: Фредерик Тејлор и Хенри Форд. 

НАУЧНИ МЕНАЏМЕНТ – ТЕЈЛОРИЗАМ
Тејлор је увео науку у организацију рада.  Суштину научног приступа чини проналажење тзв. „најбољег начина“ обављања одређеног посла. Пошто су квалификовани радници у то време били редак ресурс, раст продуктивности се могао остварити развојем метода селекције, обуке и мотивације радника. Одлике тејлоризма:1. Одвајање извршилачког од управљачког рада- раније су радници радили онако како су научили од других. У овим новим организацијама, све је строго испланирано, и радници добијају писане инструкције шта треба да раде. То се смишља помоћу студија. А то планирање се премешта на руководиоце.

2. Специјализација – свако ради само један део посла.

3. Селекција кадрова

4. Награђивање према учинку- радници се мотивишу да више раде.

Тејлоризам је  критикован зато што се применом његових принципа губи аутономија радника у раду, долази до мрвљења рада на ситне монотоне послове, извлачење радника из  обликовања радног процеса, деквалификовање радне снаге.

МАСОВНА ПРОИЗВОДЊА СТАНДАРДИЗОВАНИХ ПРОИЗВОДА – ФОРДИЗАМ
Хенри Форд је био амерички предузетник који је основао фабрику аутомобила и приписан му је допринос стварању средњег слоја америчког друштва. Он је даље усавршио Тејлорове принципе.  Долази до још израженијих облика рационализације рада. Уводи се производња на покретној траци. Сировине и недовршени производи крећу се на траци, а радници обављају рад како производ дође на њихово место. Рад је додатно распарчан јер се раде ситне радње. 

Производни систем дизајниран да произведе стандардизовану, јефтину робу и омогући својим радницима пристојну плату да ту робу и приуште. Заснован је на масовној производњи стандардизованих производа уз помоћ машина. Иако је фордизам представљао метод за побољшање продуктивности у аутомобилској индустрији, ово начело се могло применити за било коју врсту производног процеса. Није само у фабричким делатностима већ и у услужним. Мек Доналдс, банке осигуравајућа друштва. Велики успех произилази из три главна принципа:

– Стандардизација производа (ништа се ручно не прави, све се врши преко машина)

– Запошљавање на покретној траци, која користи алат или опрему за специјалне намене, како би се омогућило неквалификованим радницима да допринесу готовом производу

– Радници имају примања већа од минималне зараде, тако да могу да приуште куповину производа које сами праве

Његова покретна трака била је револуционарна, али не и оригинална. Његов најоригиналнији допринос савременом свету је поједностављивање сложенијих задатака уз помоћ специјализованих алата.

ОДЛИКЕ ИНДУСТРИЈСКОГ ПЕРИОДА

СТАНДРДИЗАЦИЈА: све се стандардизује: производи, машине, радно време…
СПЕЦИЈАЛИЗАЦИЈА: рад се све више диференцира на ситније задатке, развија се и професионална и техничка подела рада.
СИНХРОНИЗАЦИЈА: радне активности се синхронизују али и друштвени живот са радом.
МАKСИМИЗАЦИЈА: производња великог обима, велике фирме велики градови
ЦЕНТРАЛИЗАЦИЈА: управљање радом и капиталом се централизује.
KОНФЛИKТИ У СФЕРИ РАДА:конфликти између послодаваца и запослених. Формирају се удружења послодаваца и синдикати. Сви се боре за своје интересе.

Постиндустријски период (савремено друштво)

Информатичка револуција доводи до нових промена од друге половине 20.века.

СТРУKТУРА ЗАПОСЛЕНОСТИ СЕ МЕЊА– Сектор услуга расте, а смањује се сектор индустрије. Индустрија постоји и даље, наравно, али се сели на периферију.
ПРОИЗВОДЊА СЕ РАЗМАСОВЉУЈЕ: уместо великих серија стандардизованих производа, производи се у мањим серијама, тако да производи буду прилагођени различитим укусима. Исто важи и за сектор услуга. Специфична храна, одећа, хотели, ресторани, туристичке туре…
Мењају се организације: нису више велике хијерархизоване, високоформализоване организације већ су мање и децентрализоване. Тако су прилагодљивији динамичном тржишту.
МЕЊАЈУ СЕ АРАНЖМАНИ ЗАПОСЛЕНОСТИ: Запослење на неодређено је замењено потребом за сталним учењем. Формална запосленост на неодређено је у опадању а флексибилно запослење расте. То подразумева хонорарни рад, делимично радно време, рад од куће ( чак и у банкама јер се смањују трошкови) Формира се ПРЕKАРИЈАТ – класа радника чија је егзистенција неизвесна зато што имају несигурне послове. То су повремено и привремено запослени, слабо плаћени и радно незаштићени људи. 
Флексибилна професионална подела рада: ради се више занимања. Обавља се више послова одједном. Људи  зарађују као фриленсери али и све чешће на платформама као сто су Ер би-ен-би, Убер, Етси, Амазон, зато сто глобализација то дозвољава. Ове платформе део су економског тренда који се назива економија дељења. 

ЕКОНОМИЈА ДЕЉЕЊА  је нови економски модел дељења производа,
услуга и људског рада употребом нових технологија. На тај начин се олакшава коришћење
вишка капацитета одређених производа (стамбени
простор, аутомобил и слично…) или услуга (вишак времена које се може посветити различитим пословима). Економији дељења допринела је промена понашања потрошача од
поседовања ка дељењу, повезивање путем друшвених мрежа (и интернет уопште) , као и доступност мобилних уређаја- све је то олакшало
дељење неискоришћених производа и услуга 

АУТОМАТИЗЦИЈА– људи излазе из производње. На њихова места долазе роботи, док људи управљају. Повећава се продуктивнст, али људи остају без посла. У перспективи, човек ће морати додатно да развије оне способности које га чине различитим од машина. Ту се пре свега мисли на могућност човека да у мноштву информација разликује лажне и истините, што се назива филтрирањем информација и систематским размишљањем. Вештачка интелигенција тешко ће заменити и оне послове који захтевају емпатију, социјалну интелигенцију и креативно размишљање ван оквира. 

ОТПОРНА ЗАНИМАЊА- кувари, маркетинг и дизајн, здравство, образовање, људски ресурси…