SOCIOLOGIJA
2. ETNIČKI ASPEKTI DRUŠTVA
Ljudi često smatraju da je svet prirodno podeljen na nacije. Sociolozi nisu usklađeni po pitanju toga da li su nacije moderna tvorevina ili postoje od davnina.
Oni se pitaju da li su nacije prirodne strukture koje oslikavaju etničku poveznost između grupa ili su nacije i nacionalizam posledice društvene promene koja se pojavila kao posledica industrijskog društva?
Takođe, sociolozi debatuju o tome kakva je uloga nacija u globalizovanom svetu u kojem su granice sve manje značajne.
Etnička vezanost
Zašto ljudi uopšte imaju osećaj povezanosti sa pripadnicima svog naroda? Etnička vezanost je društveni odnos u kojem pojedinci gaje posebnu vrstu međusobne solidarnosti. Ta solidarnost je uslovljena svešću o međusobnoj fizičkoj i kulturnoj sličnosti što ih svrstava u istu etničku zajednicu i razgraničava od susednih etničkih grupa. Svest o međusobnoj sličnosti se ispoljava u verovanju u zajedničko poreklo na osnovu deljenja jednog ili više etničkih svojstava.
Etnička zajednica
Etnička zajednica je društvena grupa dugog trajanja koja nastaje, oblikuje se i menja uvek u odnosu sa drugim etničkim grupama koje je okružuju. Na nastajanje zasebnog etničkog identiteta jače deluju neprijateljski odnosi nego odnosi trpljenja. Pripadnici etničke zajednice dele neka etnička svojstva i etnoistoriju. Primer etničke zajednice su Romi ili Kurdi danas ili Srbi u srednjem veku. To su dakle narodi koji nisu (još uvek) postali nacije.
Etnička svojstva
Etnička svojstva su kulturne ili fizičke odlike na bazi kojih se javlja vera u zajedničko poreklo i etničku pripadnost onih koji ih dele. To može biti boja kože, položaj ili boja očiju, rasa, jezik, religija, pismo, mitovi simboli…
Etnoistorija
Etnoistorija je složena mešavina mitova , kolektivnih sećanja i istoriografije neke etničke zajednice ili nacije. Na primer etnoistoriju Srba činio bi Marko Kraljević, Kosovski boj, mit o nebeskom narodu, iskustvo bombardovanja usađeno u kolektivno sećanje,.. dakle mešavina stvarnih događanja, ali i mitova.
Zajednička interpretacija zajedničkih iskustava je ono što jača kolektivni identitet.
Nacija
Nacija se po pravilu obrazuje oko nekog etničkog jezgra ali ona nije jednaka etničkoj zajednici. Ima nacija koje su izrazito višeetničke, kao što su američka ili australijska nacija. U naciju spada ljudsko stanovništvo koje ima nacionalno ime, iste mitove i kolektivna sećanja, masovnu kulturu, ograničenu teritoriju (državu) , privredu i zakonom garantovana prava i dužnosti. Za razliku od etničke zajednice koja je postojala i u dubokoj prošlosti, nacija je moderna politička zajednica građana koja je najčešće zasnovana na izvesnoj etničkoj vezanosti većine građana. Etnička zajednica postojala je i u staleškom poretku srednjeg veka, ali nacija može postojati samo onde gde su građani pred zakonom ravnopravni. Različita su shvatanja nacije. Jedna od podela je na etničku i političku naciju.
Primordijalizam
Primordijalizam je ideja da su nacije postojale oduvek. One postoje zbog bazične potrebe ljudi da se grupišu na osnovu etničkog identiteta. Primordijalizam je usko povezan sa etničkim nacionalizmom, idejom da samo oni koji pripadaju etničkoj grupi (dele etnička svojstva ) mogu da budu deo nacije. Etnička svojstva koja pominju obično su fizičke karakteristike, oblik ili boja očiju, krv, boja kože..ili kultura: pismo, religija, jezik, simboli. Među onima koji zastupaju ovo viđenje nacije su i ljudi koji smatraju da su Srbi najstariji narod.
Zamišljene zajednice
Neki veruju da su nacije socijalne kontrukcije odnosno zamišljene zajednice. NJu zamišljaju oni koji veruju da su deo nje. Nacionalizam čini da ljudi veruju da su deo nacije, i da tu naciju vide kao zajednicu koja ima zajedničku kulturu, istoriju i identitet. Ideje o naciji šire se recimo putem nacionalnih novina i ostalih oblika medija. Ljudi sa različitih krajeva zemlje koji su ranije bili bez ikakvog kontakta sada čitaju npr.informer ili Politiku i tako stvaraju osećaj zajedničkog pripadanja naciji (čitajući o istim problemima, događajima..).
Nacionalizam
Glavne odlike nacionalizma su shvatanje da je svet podeljen na nacije, te da jedino uređenje sveta podeljeno na autonomne nacije obezbeđuje mir i pravdu, zatim shvatanje da sva politička moć leži u naciji, kao i da privrženost naciji preteže nad svim ostalim pripadnostima, shvatanje da pojedinac može ostvariti sve svoje mogućnosti samo unutar nacije i shvatanje da je maksimalna autonomija nacije neophodna za ostvarenje autentičnosti. Nacionalni simboli, običaji i ceremonije su najtrajniji i najmoćniji podsticaji nacionalizma jer utiču na šire društvene slojeve. Na primer..zastava na državnim institucijama, izvođenje himne pred utakmice reprezentacije…
Etnička nacija (i nacionalizam)
To je ideja zasnovana na romatizmu po kojoj naciji pripadaju samo oni koji su etnički povezani. Etnički nacionalizam je opasan zato što može da se koristi kako bi se opravdalo nasilje protiv ne-etničkih pripadnika nacije. Ovakav doživljaj nacije zastupljen je u jugoističnoj Evropi (i drugim krajevima ). Često je povezan sa desnim ideologijama i ksenofobijom i podelom na “nas” i “njih”.
Politička nacija (i nacionalizam)
Politički nacionalizam prihvata sve građane jedne države podjednako i ne diskriminiše ljude na osnovu rasne ili etničke pripadnosti. Inkluzivan je i liberalan, zasnovan na idejama prosvetiteljstva. Svako može postati deo nacije ako ima državljanstvo. Kanada, SAD…
Nacionalizam i imperijalizam
Nacionalizam i imperijalizam su usko povezane pojave, ali ih treba razlikovati. Za razliku od nacionalizma koji teži da se poklope političke i etničke granice, imperijalizam je težnja imperije kao mnogonacionalne političke zajednice da politički, ekonomski i kulturno potčini ili bar podvrgne hegemoniji i eksploataciji što više nacija, etničkih grupa i država. Nacionalizam je moderna pojava koja se javlja tek u 18.veku i njime su pravdane imperijalne ambicije nekih nacija koje su podvrgavale svojoj vlasti druge nacije i države. U tu svrhu su bili posebno podesni mitovi o etničkoj izabranosti- to su mitovi u kojima se tvrdi da je neka nacija od Boga izabrana i da ima posebnu funkciju za čitav ljudski rod. Na primer tok razmišljanja ide ovako: bela rasa je najnaprednija rasa koja je najviše odmakla u civilizacijskom smislu i zato treba da vlada svetom; u okviru te bele rase Englezi su ti koje je Bog izabrao da njegovu volju obznane svim drugim rasama i nacijama. Ovo je naravno samo ideološko pravdanje imperijalne ekspanzije, a u korenu se nalazila glad za političkom moći, materijalnim dobrima i kulturnim prestižom.
Treba pomenuti i pozitivne strane nacionalizma. Teško je zamisliti kako bi se bez nacionalizma različite balkanske etničke grupe mogle osloboditi od imperijalnog pritiska Habzburške monarhije i Otomanskog carstva. Takođe, nacionalizam je pomogao i omogućio oslobađanje stanovnika američkog, azijskog i afričkog kontinenta od engleskog i francuskog imperijalizma.
Nacionalizam i patriotizam
Nacionalizam i patriotizam često se kortiste kao sinonimi. Često će najveći nacionalisti za sebe reći da su patriote. Ipak, postoji razlika. Patriotizam je uvek vezan za interes države bez obzira na njen etnički sastav. Ako je neko srpski patriota on voli svoju zemlju ne praveći razliku između svih etničkih zajednica koje u njoj žive. Nacionalizam može biti povezan i sa državom ali pre svega se vezuje za etničku grupu. Nacionalizam može postojati i bez zalaganja za interese države, (na primer nacionalna manjina u nekoj zemlji) dok patriotizam bez države ne postoji. Ako se narod bori za to da dobije svoju državu, to može činiti samo nacionalizmom, a ne patriotizmom. Jednostavno rečeno patriotizam bismo mogli nazvati privrženošću zemlji a nacionalizam privrženošću etničkoj zajednici.
Nacija u doba globalizacije
U eri globalizacije suverenitet države se kruni i prenosi na višenacionalne tvorevine kakva je na primer Evropska unija. To ipak ne znači na nacija slabi jer globalizacija izaziva i porast nacionalističkih pokreta. Tome doprinosi i migrantska kriza. Svedoci smo da u mnogim zemljama nacionalistička retorika privlači sve veći broj birača. Mnogi smatraju da je opstanak nacija (naročito manjih) važan da bi vratio narodu kontrolu nad političkim i ekonomskim resursima, od globalne elite koja je otuđena i neodgovorna (sećate se Laša…).
Budućnost će pokazati da li će nacija opstati u dosadašnjem državnom obliku ili će se preobraziti u etničke vidove ispoljavanja u kojima je kultura znatno važnija od politike.
Šta vi mislite o budućnosti nacije?
Da li se slažete sa stavom da se danas ljudi više osećaju blisko sa onima sa kojima dele interesovanja i povezuju se sa njima online nego sa većinom pripadnika svoje nacije?
Kome je ova tema zanimljiva i želi da sazna više o tipologiji nacionalizma može da pročita ovaj tekst sociologa Jova Bakića.