Социологија

шта је социологија, како нам може помоћи у свакодневном животу, социолошка имагинација, настанак социологије, модерно друштво

ШТА ЈЕ СОЦИОЛОГИЈА?

Социологија је општа и теоријска наука о друштву.

Општа је зато што проучава људско друштво у целини, теоријска је јер то чини на уопштавајући начин – покушава да утврди узрочно последичне односе у друштву.

Као предмет, социологија вам помаже да стекнете научна знања о друштву, да га упознате, анализирате и расточите на саставне делове. Бави се разним питањима државом, класама, друштвеним покретима, неједнакостима, статусом, угледом, идеологијама, економијом, моралом, вредностима, интересима, радом, породицом, религијом, културом, друштвеним мрежама, глобализацијом, расама, нацијама, криминалом, родом, омладином…

Социологија и психологија

Психологија се бави појединцима, док се социологија бави већом групом или друштвом у целини. Социолози изучавају шаблоне понашања и то како она обликују свет око нас. На пример ако изучавају утицај пандемије корона вируса на друштво, бавиће се њеним ефектом на степен запослености, приходе, образовање, криминал, потрошњу..

Психолози ће за то време да се баве тиме како се појединци боре са стресом и анксиозношћу изазваним пандемијом, и уопште менталним здрављем људи.

Како се социологија бави друштвеним групама?

Социологија се бави друштвеним групама за разлику од психологије која се бави појединцима и људским умом. Сви смо ми припадници различитих друштвених група. Најзначаније од њих су род, класа, боја коже, религија, нација, професија, генерација… Социологија изучава како припадност овим групама утиче на понашање људи, какви су њихови проблеми, препреке или олакшице на животном путу, погледи на свет…

На пример, какав је утицај друштва на животни пут белог мушког детета рођеног у богатој породици Њујорку, а какав на девојчицу рођену у Конгу.

Социологија у свакодневном животу

Социологија је изузетно разнолика дисциплина и сазнања која нуди могу бити од кориси у свакодневном животу. . Помаже нам да разумемо како настају револуције и друштвене промене? Зашто су неки људи богати, а неки сиромашни? Зашто желимо ајфоне, Мерцедесе? Какав је утицај медија и друштвених мрежа на људе и омладину? Шта је узрок криминалног понашања, или конзумирања алкохола и дрога? Зашто дечаке облачимо у плаво, а девојчице у розе? Због чега су разводи брака у порасту? Како то да су неке државе развијеније од других? Зашто (не) верујемо у богове или бога? Како то капитализам продире у све сфере друштвеног живота? Зашто нас политичке елите лажу? Зашто деца из богатијих породица добијају боље оцене у школи и на факултету? Зашто је програмирање међу најплаћенијим занимањима? Откуда национализам? Какви све типови власти постоје? Зашто је и како неко друштво изграђено, зашто се и под којим околностима дешавају промене (на пример промене у породици), а са друге стране, неке ствари су постојане (религија или новчани систем) . Помаже да разумемо шта чини морал, друштвене норме, системе веровања, улоге у друштву, зашто и на који начин се они разликују од друштва до друштва. Помаже нам да схватимо начин на који функционишу друштвене групе, што је корисно јер смо и сами припадници најразличитијих друштвених група.

Социологија нам пружа способност да видимо ширу слику света у којем живимо и увид у то на који начин смо сви под утицајем огромног броја спољашњих фактора, али и у разумевање снаге људског потенцијала.

Демаскирање доминације

Пјер Бурдије, француски филозоф и социолог, сматра да је вредност социологије у томе што она помаже да се демаскира доминација, односно форме друштвене неједнакости које су базиране на класи, роду, раси…

Доминација односно повлашћен положај неке групе људи заснован на њиховој боји коже, количини новца, полу постоји увек, али је маскирана па је није лако препознати. Задатак социологије је да освести механизме доминације и самим тим помаже нам да изградимо боље и праведније друштво.

“Социологија, као и друге науке, има функцију да открије оно што је скривено.”

Пјер Бурдије

Социологија као професија

Социологија је врло широко поље које омогућава уклапање бројних интересовања. Може се специјализовати за једну или више области, у зависности од афинитета. Социолози се поред образовања баве научним истраживањима разних друштвених феномена, раде у невладиним организацијама, министарствима, научним институтима.. Због свог широког образовања и способности посматрања шире слике, они учествују у стварању стратегија развоја, јер умеју да уоче различите социјалне проблеме и начине њиховог решавања. Социологија нас оспособљава да се бавимо и другим професијама које укључују рад са људима или подацима. Многи социолози раде у маркетингу, у области људских ресурса, баве се новинарством, статистиком…. Ко ће боље да ради ове послове од особе која је обучена да разуме друштво и начин на који се одвијају промене у њему, начине на који функционишу групе и масе, особе која зна да прикупи и анализира податке?

Социолошка машта

Социолошка имагинација (машта) је један од најзначајнијих појмова у социологији. Њен аутор је амерички социолог Рајт Милс.

Сви смо ми посебне индивидуе али и друштвена бића. Социолошка имагинација је пресек те две димензије нашег бића. У питању је свест и спознаја о томе да оно што нам се дешава у животу није само производ наших личних одлука, карактеристика и жеља, већ и последица неких дубљих друштвених, структурних и социолошких узрока. На пример, уколико смо изгубили посао зато што је незапосленост у друштву напрасно порасла за 10 одсто, то више није наша лична ствар , већ један шири друштвени проблем. Да бисмо то разумели и уочили да у држави нешто не функционише потребна нам је социолошка имагинација.

Све учесталији разводи бракова, као и све већи број ванбрачних заједница повезани су са променом друштвених вредности, еманципацијом жена, економским системом. Све је повезано. Социолошка имагинација нам помаже да побегнемо од превелике субјективности или од идеје да је за све криво друштво. Помаже нам да замислимо како би друштво изгледало у другачијим околностима, да боље разумемо односе између појединаца. Појаве у друштву најбоље разумемо када их ставимо у оквир времена и простора.

Када развијемо социолошку машту, почињемо да увиђамо како силе друштва утичу на наше животе. Помоћу ње развијамо способност која нам пружа разумевање онога што се дешава на личном и глобалном нивоу . На тај начин постајемо свесни нашег друштвеног положаја и положаја других који се налазе у сличним друштвеним и историјским приликама, а то свесно стање пружа могућност разумевања нас самих (да на пример ссхватимо да су нам нека очекивања наметнута и да немају везе са нашим личним жељама ), времена у којем живимо, друштва у целини и могућност промене. Онда схватамо да многи проблеми али и привилегије које имамо у односу на друге имају везе са друштвом у којем ивимо и нашим положајем у њему.

Социолошка машта наводи нас на размишљање о социјалним узроцима због којих неко ромско дете говори псовке или краде, уместо да једноставно припишемо то опасним етничким стереотипима и помислимо “сви су они исти, тако су рођени”.

Социологија, дакле треба да вам прошири видике, помогне да развијете критичко размишљање и боље разумете свет око себе и ваш положај у њему.

Када је настала социологија?

Социологија је настала у првој половини 19.века као наука која би требало да помогне у решавању друштвених проблема указивањем на њихов узрок настанка и начине превазилажења.

У то време су неке природне науке, као што су биологија и физика, биле веома развијене, те су послужиле као узор за формирање нове науке која би изучавала друштво.

Друштво је и раније било предмет изучавања појединих наука, нарочито филозофије, и то социјалне филозофије. Временом је препозната потреба да се заснује засебна наука о друштву. Ту замисао је први изложио Огист Конт (1798—1857) у свом Курсу позитивне филозофије, где је понудио класификацију наука у којој је и социологија нашла своје место.

Врсте сазнања о друштву

Постоје различите врсте сазнања о друштву која сви ми користимо у свакодневном животу.

И то су оквири помоћу којих се оријентишемо у свом окружењу.

Идеолошко сазнање је оно које стичемо када сопствено искуство и начин размишљања нас и групе којој припадамо пројектујемо и уопштавамо на друштво у целини. На пример дете из богате породице стоматолога заврши и само стоматологију и може мислити на основу свог искуства да је друштво праведно и да је довољно само учити да би успео.

Здраворазумско сазнање заснива се на свакодневном искуству. И њихова тачност није спорна, али остајемо ускраћени за објашњење зашто је то тако. Варљивост оваквог закључивања долази до изражаја када треба да предвидимо догађаје у промењеним околностима. На пример: Ако сиромашне земље ураде све што су урадиле и богате, брзо ће се развити на исти начин. Ако научно посматрамо схватићемо да на развој утичу и многи други фактори а не само економски. Kомунизам је лош, здраворазумски је закључак је ако погледамо како се догодио у Русији.

Догматско сазнање чине ставови који се не доводе у питање. Бог је створио свет, и то се не преиспитује.

Научно сазнање, за разлику од осталих заснива се на емпиријском истраживању, анализи података, теоријском мишљењу и логичној процени аргумената.

Одлике научног сазнања

Научно сазнање има следеће одлике:

ОБЈЕKТИВНОСТ: Kада долазио до неког сазнања (рецимо каква је ситуација у бирачком телу) користимо све расположиве податке, без обзира да ли они иду у прилог ономе што желимо да докажемо или не.

ПОУЗДАНОСТ: Проверљивост. Ако неко понови поступак који смо ми учинили да дођемо до сазнања, доћи ће до истог. Морамо имати репрезентативан узорак и добар методолошки поступак.

ПРЕЦИЗНОСТ: треба увек користити квантитативне податке кад год је то могуће. Прецизније од „много људи одлази из Србије сваке године“ је рећи „60 000 људи годишње напусти земљу“. То треба засновати на истраживању.

ОПШТОСТ И СИСТЕМАТИЧНОСТ: Откривање правилности које постоје у стварности. Дакле не описује се само један случај већ опште правилности у друштву. Стварање теорија које повезују што више искуствених исказа тј.закона. Позитивисти сматрају да социологија може бити општа и систематична, док антипозитивисти мисле да не може.

Позитивизам и антипозитивизам

Позитивизам је приступ који сазнајно вредним сматра само оне исказе који се заснивају на проверљивим чињеницама. Позитивисти прихватају начела на којима су изграђене природне науке. Сматрају да је у понашању људи исто као и понашању органских и неорганских материја, могуће уочити правилности које произлазе из повезаности узрока и последица. На основу уочених правилности могуће је објашњавати и предвиђати људско понашање које се може посматрати исто као и природне појаве.

Антипозитивисти сматрају да постоји значајна разлика између предмета друштвених и природних наука, самим тим често није могуће примењивати методе природних наука у проучавању друштва. За разлику од материје коју проучавају прир.науке, људска бића имају свест и осећања па њихове реакције не могу бити у потпуности предвидиве.

Циљ социологије: објашњење или разумевање

Из два супротстављена погледа на карактер социологија произлазе и различити погледи на циљеве. Према позитивистима циљ социологије јесте да објасни друштвене појаве. То значи дати одговор на питање ЗАШТО, тј. повезати појаву са њеним узроком. Објашњење је научни исказ којим се нека појава доводи у везу са другим појавама да би се утврдио узрок њеног настанка, њена функција и слично.

Антипозитивисти с друге стране сматрају да циљ социологије није објашњење већ разумевање човековог деловања у односу са другим људима. Према њима није могуће установити никакве законитости па су теоријска објашњења немогућа. Разумевање је научни поступак којим се открива значење које актери придају својим поступцима. Наизглед исто понашање може имати потпуно другачији смисао. Човек са пушком можда је у лову, можда је у рату можда нешто слави…. Можемо само описати друштвену појаву/догађај и протумачимо деловање актера кроз уживљавање у његову ситуацију. По некима се и ово може назвати објашњење појаве.

То су крајности, између којих постоји и антипозитивистичко становиште по којем одређене законитости постоје али је питање да ли је човек способан да их открије. Највише што социолози могу да учине јесте да одговоре на питање зашто различити појединци или групе људи исту појаву различито дефинишу. На пример „олуја“, коју Хрвати тумаче као ослободилачки чин, Срби виде као прогон становништва односно геноцид.

Разлике у схватању друштва

Једна од најважнијих дилема у социологији јесте однос појединца и друштва. Ту се разликују реалисти и номиналисти.

Реалисти сматрају да друштво има засебну реалност, оно није само прост скуп појединаца. Оно је спољашња чињеница у односу на човека, постојало је и пре нас и постоји независно од сваког појединца. Оно нам намеће ограничења и усмерава наше понашање. Као зидови који ограничавају и уусмеравају наше кретање, тако нас ограничава и друштво.

Номиналисти сматрају да би требало друштво стављати под наводнике јер оно је само реч. У реалности постоје само поједнци и њихови међусобни односи. Људи су слободни да сами дају значења својим и туђим поступцима. И нисмо креатуре друшта већ креатори друштва.

Наравно постоји и умереније схватање према којем друштво намеће ограничења али ми смо слободни да правимо изборе и да на тај начин померамо границе. Друштво постоји у оној мери у којој људи својом вољом одлуче да се понашају у складу са границама које им друштво поставља.

Главни правци у социологији

Функционализам – Функционалисти сматрају да су разни делови друштва међусобно повезани и заједно чине целокупан систем. Друштво је као организам где сваки орган има неку функцију. Тако и свака институција складно делује ради ефикасног функционисања друштва. Заједничке вредности су оно што одржава ту хармонију. Увек постоји макар минимум слагања и то је оно што одржава систем. У савременим друштвима то је материјално богатство. Људи заједнички раде на повећању богатства друштва као целине.

Конфликтне теорије – Представници конфликтних теорија пре свега марксисти и феминисти сматрају да је у сваком друштву до сада постојала разлика у расподели ресурса између група које заузимају различите положаје у друштву. Зато долази до сукоба интереса што друштво чини нестабилном целином. И управо су ти сукоби узроци промена у друштву. Експлоатација је најдоминантнији однос међу тим групама. Марксисти наводе експлоатацију радника од стране власника капитала, док феминисти истичу експлоатацију жена од стране мушкараца.

СОЦИОЛОШКИ МЕТОД

Метод је начин истраживања који се примењује у некој науци. Избор метода зависи од предмета истраживања.

Позитивисти и реалисти обично користе квантитативни метод- тј.користе податке који се могу претворити у бројеве и статистички обрађивати.
Антипозитивисти и номиналисти највише користе квалитативни метод- анализирају речи и документа људи који описују своју животну ситуацију.

ФАЗЕ ИСТРАЖИВАЊА

Припрема истраживања:

–избор теме
-преглед постојеће литературе и података
-постављање хипотезе
-одређивање узорка. Било би идеално да испитамо све али то је немогуће. Зато бирамо узорак. Он треба да буде репрезентативан. Најпознатији је случајни узорак који се бира на основу посебних процедура заснованих на теорији вероватноће где сваки члан има једнаку шансу да буде изабран.

Прикупљање података

-многи подаци који су нам потребни већ постоје само треба да их прикупимо. Статистички подаци, новински извештаји, резултати истраживања…то су све секундарни подаци. Примарни су они које прикупљамо „на терену“.

-главне технике за прикупљање података су посматрање и разговор
-Научно посматрање се разликује од обичног јер је усмерено и систематско. Посматрање може бити са учествовањем и без учествовања.
-Разговор- постоје две врсте разговора: анкета и интервју . Анкета може имати отворене и затворене одговоре.
– Интервју се углавном користи у квалитативним истраживањима.
-На крају треба средити све те податке. Подаци се разврставају према врсти и величини. Према врсти – класификација, према величини- квантификација
Много је захтевније анализирање квалитативних података. У ту сврху често користимо анализу садржаја. Техника којом се анализирају садржаје усмене или писмене комуникације или новинских чланака- мери се учесталост појаве неких речи, фаза,

Анализа података

Циљ сваког истраживања јесте да резултате повежемо са постојећим знањем о проучаваној појави.

Потврђујемо корелације-веза између две или више варијабли. Варијабле су сређени подаци.